Sajt trenutno nije aktivan.. 
Za vise informacija 

Велика Хоча и вино



На простору окруженим са свих страна, високом планинама које га штите од зимских и хладних ветрова, 20-так km северно од Призрена у Метохији, налази се Велика Хоча. Због отворености речних долина према југу и западу, у подручју Велике Хоче, осећа се утицај Медитеранске климе, што ствара идеалне услове за гајење винове лозе.


Да је ово подручје и заиста Богом дано за гајење лозе, доказују нам многи историјски записи који су сачувани. Тако рецимо, Велики српски жупан а касније и краљ српски, Стефан Немања у Хиландарској повељи (1198-1199.године) између осталог дарује метох Велике Хоче манастиру Хиландару. ...''И измоливши од византијског цара да Голема Оча (Велика Хоча) буде метох манастира Хиландар и сам ту засади два винограда,...'' Сви Немањини потомци су касније потврђивали тај дар.

Велика Хоча је у то време била регионални центар културе, виноградарства, винарства па чак занатства и трговине. У прилог овоме говори и повеља цара Душана (1355.) који због велике трговине на хочанском тргу, законом регулише промет вина.


Дакле, на основу многих записа и докумената, сматра се да је подручје Призрена и Велике Хоче најпознатије виноградарско подручје средњовековне Србије. Метохија је колевка српског виноградарства из којег се култура гајења винове лозе ширила а сорте преносиле у друга подручја наше земље. 


И данас Хочани чувају традицију гајења винове лозе и праве своја надалеко чувена вина, само у много, много тешким условима него њихови преци.


Легенда каже, да је у време цара Душана између Велике Хоче и Призрена постојао виновод, којим се престони град снабдевао вином.    Ukoliko neko zeli da kupi vino neka ostavi poruku u komentaru. Hvala

Deca sa Kosova i Metohije u Požarevcu


Gradonačelnik grada Požarevca Miodrag Milosavljević i predsednik skupštine Miomir Ilić sa saradnicima primili su u svečanim salonima Skupštine grada tridesetoro dece sa teritorije Kosova i Metohije, uzrasta od 5 do 19 godina. Kuriozitet je da je najmlađe dete i jedino dete srpske nacionalnosti u  Prizrenu. Ovom prilikom pevačka grupa „Kosovski božur“ je izvela kratak prigodan program, a gradonačelnik je najmladjem detetom uručio poklon. Deca sa Kosova i Metohije su pored Požarevca, posetili Beograd  i Kučevo a sve u organizaciji udruženja „Beli anđeli“. 

image

"Miholjsko leto"  Velika Hoca 2010

Ovde je vreme stalo, samo se kazaljke okrecu. Znamo samo kada se smrkne i kada svane. Sve ostalo nije
bitno - ima obicaj da kaze svestenik hocanski Milenko Dragicevic koji vise od dve decenije sluzi Bogu i
narodu u Velikoj Hoci u kojoj trenutno zivi oko 700 Srba, ali u poslednje vreme slabo ocuvani od strane Nemackog-Austriskog KFOR-a. Mnogi od
njih redovno docekuju svaki konvoj i poznatom metohijskom gostoljubivoscu docekuju svakog ko dodje u
selo.
Na Miholjdan, 12. oktobra ove godine, Velika Hoca bila je srpski centar Kosova i Metohije. Na slavu sela i
tradicionalnu manifestaciju "Miholjsko leto" stigli su Srbi iz gotovo svih enklava: Prizrenci, Mitrovcani, njih
desetak iz Pristine, susedi Orahovcani, zene iz Djakovice, monasi iz Visokih Decana, gosti iz centralne Srbije i naravno gosti iz raznoraznih krajeva, kojima se uvek zahvaljujemo na poseti i uvek ih sa radoscu ocekujemo i drugi put..                                                                                                                                                                                    

Само у Подримљу има преко 150 постојећих и порушених православних цркава и црквених објеката.

Велика Хоча заједно са некадашњим спаљеним засеоцима, пре доласка Турака у ове крајеве, имала је више од 25 цркава и по предању један манастир на Избишту.

Сада у Великој Хочи има 12 цркава од којих су 6 у развалинама и 6 у релативо добром стању и у њима се у одређеним данима и верским празницима врши служба божја Све постојеће, обновљене и неке у развалинама грађене су на темељима старијих цркава у времену од XI- XVI века. Сељани верују да је црква Свете Пречисте најстарија али према писаним подацима најстарија је црква Светог Николе на странама Вучјака.

О црквама и другим културно-историјским споменицима у Великој Хочи има више публикованих научно популарних радова с краја XIX и с почетка XX века.

Поред краћих описа села, истраживачи су посебну пажњу посвећивали проучавању старости православних цркава и њиховим фрескама, затим о црквеној организацији и улози свештенства у очувању идентитета српског народа, очувању православља, обичаја и духовне културе. Поједини истраживачи су вршили археолошка ископавања и рестаурације ликовних вредности, како би се установио када су цркве и манастири паљени, рушени и обнављани.

Један од првих описа Велике Оче публиковао је Милош Милојевић. Међутим, краћу студију о овом селу и његовим црквама написао је крајем XIX века дечански архимандрит Сава.Он је у тој студији, поред осталог, записао да је Велика Хоча врло напредно село и да у њој има 13 цркава, од којих су 10 у рушевинама, а 3 у целости. По Савином мишљењу све те цркве су припадале призренским богаташима који су у Хочи имали своје винограде и друга имања

Руски конзул у Призрену И. С. Јастребов је седамдесетих година деветнаестог века више пута пропутовао кроз Метохију и у својим путописним белешкама дао кратак опис села Велике Хоче у коме наводи да су у то време у Хочи постојале 3 цркве, од којих су 2 биле у рушевинама

Осврћући се критички на Општу Душанову повељу, посвећену Хиландару од 1348. године, Василије Марковић је дао кратак опис цркве Св. Николе у Великој Хочи.

Познати професор Српске богословије у Призрену, Петар Костић је крајем XIX и почетком XX века често путовао по Метохији и у склопу са другим истраживачким радовима дао је опширан опис села Велике Хоче. Након истраживања он је знатно опширније описао историјат, значај и улогу постојећих хочанских цркава и то:Светог Архиђакона Стефана, Са Николе и Св. Јована Крститеља, али је поменуо и развалине Св. Аранђела, Св. Пречисте, Св. Петке, Св. Илије, Св. Луке, Св. Ане и Св. Недеље.

По њему, црквицу Са Ане обновила је Анка, удова Зивгаревића из Велике Хоче.

По неким истраживачима, најбољу студију о Великој Хочи, њеним црквама и неким другим старим објектима, између два светска рата, написли су инжењер А Смирнов и арх. Ђ. Бошковић.'У врло опширном делу чланка који се односи на Велику Хочу ови истраживчи су прво дали кратак

опис села и том приликом су навели главне средњовековне повеље српских владара у којима се хронолошки приказује Хоча са околним селима. Потом су врло савесно и доста детаљно вршили археолошка ископавања око неких цркава и њиховим олтарима и на основу других спољних истраживања публиковали резултате својих археолошких и архитектонских истраживања. Посебну пажњу су посветили превођењу текстова и опису фресака и иконостаса, надгробних плоча и других записа. По њима црква Са Јована Крститеља, која и сада у целости постоји на сеоском брегу код Хочанског Врела, има занимљиву основу. О њој су они сачинили кратак архитектонски опис и на основу тога закључили да је старија од XVI века. На зидовима у унутрашњости цркве пронашли су два слоја живописа од којих је млађи слој рађен 1577. године. Исте године је рађен и иконостас, док је део цркве президан у првој половини XVI века Ови стручњаци су у току рада превели и два записа са икона, извршио и фото снимање цркве и сачинили успешан архитектонски план цркве са њеном основом и уздужним пресеком.

Бошковић и Смирнов су вршили археолошка и архитектонска истраживања и на остацима Св. Луке у центру села. На основу мањих остатака старијих живописа они су установили да је црква саграђена у XIV веку. На унутрашњем зиду су констатовали још два слоја млађих фресака из XVI и XVII века Иако у рушевинама они су и у овој цркви сачинили план основе и уздужног пресека и разјаснили два записа са унутрашњих зидова.

Смирнов и Боппсовић су и кратак архитектонски опис цркве Св. Стефана На њеним унутрашњим зидовима су ус- тановили два слоја живописа, од којих је старији из XVI, а млађи из XIX века. Ова црква је цела президана у XIX веку. И о овој цркви Смирнов и Бошковић нацртали скицу пресека основе и уздужног профила и извршили фото снимање цркве и њених конака.

На крају студије, ови истраживачи помињу обновљене цркве Св. Недеље и Св. Петке и црквине Са Петра, Св. Илије, Св. Арханђела, и Са Пречисте.

Влада Петковић18 је у свом публикованом раду дао кратак историјат села, опширан опис постојећих и кратак опис разрушених цркава. За цркву Св. Николе аутор је констатовао да је она једна од најстаријих у Хочи и да се помиње у Душановој повељи, када је приложена манастиру Хиландару.

О црквама у Великој Хочи, њиховим фрескама, иконама и другим црквеним вредностима писали су и ови истраживачи: Радивоје Љубинковић, Милан Ивановић, Руфим Лазовић, Предраг и МирјанаЂорђевић-Љубинковић

Најбољу студију о црквама у Великој Хочи написао је Предраг Пајкић, у то време кустос Покрајинског музеја у Приштини. Овај изврстан истраживач и ентузијаста за проучавање српске прошлости успео је да у свом раду репродукује сва реална сазнања дотадашњих истраживача и својим истраживачким радом представи све вредности које поседују српске цркве у Великој Хочи. Кустос Предраг Пајкић је с успехом детаљно проучио све вредности у црквама Св. Николе, Св. Јована, Св. Луке и Св. Стефана и приложио кратке описе и о црквама које су до тада биле у рушевинама.

По Предрагу Пајкићу, Велика Хоча је у средњем веку имала необично велики број православних цркава, од којих се већи број у целини или у рушевинама очувао до момента његовог проучавања и истраживања црквених објеката Он је записао да Велика Хоча има укупно 11 цркава, од којих су 5 обновљене или рестауриране и очување, а 6 у рушевинама. У селу су се тада налазиле обновљене цркве: Св. Николе, Св. Јована, Св. Стефана, Са Недеље, и Св. Ане и

18

развалине и трагови ових цркава: Св. Луке, Св Арханђела, Св. Петра, Св. Илије, Св. Петке и Св. Пречисте.

Ниједна од обновљених и очуваних цркава није задржала свој првобитан изглед. Цркве Св. Николе, Св. Јована и Св. Луке рестауриране су у другој половини XVI века, црква Св. Стефана, вероватно у XVI и у XIX веку, а црква Св. Недеља и црква Св. Ане, обновљене су крајем XIX или почетком XX века. Већи број цркава срушен је током XVIII века.

На ужем подручју хочанског атара сада у целости постоје 7 обновљених и 5 цркава у рушевинама. Обновљене су цркве: Св. Николе, Св. Јована, Св. Стефана, Св. Ане, Св. Недеље, Св. Луке и Св. Илије. У рушевинама су остале цркве: Св. Петке, Св. Арханђела, Св. Пречисте, Св. Петра и још једна на другом сеоском Риду чије име сељани не памте. Звонаре подигнуте од тврдог материјала са по пар или више звона имају цркве: Св. Николе, Св. Јована и Св. Стефана. У последњој се врши стална служба божја и сељани је сада масовније посећују.

 

Црква Светог Николе

Саборна црква Св. Николе налази се на југозападној страни брда Вучака, лево од путање која води из Велике Хоче у Ораховац. Црква је подигнута пре XII века. У XIV веку је живописана, али су фреске из тог времена само делимично очуване јер су цркву Турци спалили крајем XV века У другој половини XVI века она је обновљена и живописана и из тог периода има око 150 свежијих и боље очуваних фресака Познати сликар и песник "зограф Лонгин от Пећи" сликао је 1577. године три иконе на иконостасу и то: Христа Сведржитеља, Богородицу Одигитрију и Св. Николу.[13] У цркви је пронађена и надгробна плоча Гради лава Сушенице из XIV века, чије се име не помиње у историји али је значајно по томе што показује да је у насељу у то време живело српско становништво. Кровна конструкција и део црквеног инвентара уништен је по трећи пут у првој половини XIX века али становници су поново цркву обновили и улепшали новим предметима.

Црква Св. Николе има интересантан облик. То је јед- нобродна грађевина са правоугаоном основом, дужине 14 и ширине 5 метара и засведена је полуобличастим сводом. Олтарска ниша је споља тространа а изнутра полукружна. Зидови су од тесаног камена, сиге и везивног малтера, на којима има двоје дрвених врата и шест мањих прозора. Црквени под је поплочан. Звонара је западно од цркве у лепом и пространом дворишту на које се наставља део сеоског гробља са лепим надгробним споменицима. Око цркве иМа доста зеленила и довољно простора где се одржавају годишњи сабори.

Црква Св. Јована Крститеља

Саборна Црква Св. Јована Крститеља има доминантан топографски положај. Налази се на пространом и заравњеном темену једног иловастог брежуљка у близини сеоског Врела. Она има пространо и ограђено имање воћака, виновом лозом, и другим културама. Између два светска рата свештеници су гајили и питому смокву која је представљала синоним жупске климе. Источно од тог имања настављају се сеоски воћњаци, њиве и виногради. Од сеоског центра до цркве и Врела на северозападу, води једна од важнијих сеоских улица.

Црква Св. Јована се убраја у стара здања. Изграђена је пре ХШ века. Први пут је живописана у XIV веку, потом је страдала од пожара, па су њене фреске делимично очуване. По други пут је обновљена и живописана у периоду од 1561- 1577. године. Други слој фресака је очуван на површини од око 70 м2.[14]

Ова црква има димензије приближне димензијама цркве Св. Николе, с разликом што је план њене основе другачијег изгледа и на неким деловима шири. Укупна дужина цркве је 12,5 метара а просечна ширина 4,8 метара. Структура зидова је састављена од слабо тесаног камена и сиге, док је везивни материјал од малтера. Фасада је већим делом прекречена, ради спречавања од дејства ерозије. Кров је двосливан и пок- ривен каменим плочама. Неколико деценија пре осам- десетих година овога века црква и њено имање било је знатно запупггено.

Црква Светог Стефана

Црква Светог Архиђакона Стефана се налази у центру Велике Хоче. То је саборна црвква, у којој се од 1985. године врши служба божја.

Црква има пространо и добро сређено двориште, ограђено објектима и зидинама. Важнији објекти су Црквени конак, Виница, Пивница, службене парохијске просторије, станбени објекти, сточарске зграде, бунар.

Зграда цркве има лонгитудинални правоугаони облик и засведена је полуобличасим сводом. На западној страни је накнадно призидана велика квадратна припрата Црква је врло стара и вероватно зидана пре XIII века на темељима старе богомоље. У њој су установљене т$и фазе изградње: прва је из XIV века; средња из друге половине XVI и трећа из XIX века, то јест из 1853. године, када је рестаурирана цела грађевина и озидана припрата

У цркви постоје два живописа, од којих је старији, вероватно из XVI века, сачуван у фрагментима и новији из 1864. године који покрива готово све зидне површине. Последњи живопис је радио дебарски сликар Јосиф из Лазаропоља

Ова црква има и друге знаменитости које су оставили многи дародавци из околних насеља. Међу њима се истиче збирка икона и црквених сасуда /предмета/. Ту се налазе и две ретке седефне иконе и бакарни тањир из 1601. године, с

 

 

а натписом "от храма Архангела Гаврила во храм светоме Николае у Голему Отчу".

Црква Свете Ане

Саборна црквица Свете Ане налази се у дворшшу Основне школе у Великој Хочи. Подигнута /обновљена/ је на темељима старе цркве 1912. године. По сећањима мештана Турци су стару цркву срушили средином XIX века и на њеном месту подигли џамију. После ослобођења од Турака 1912. године, Срби су срушили џамију и ту опет подигли црквицу. По подацима Петра Костића, професора Богос- ловије у Призрну, црквицу Свете Ане је обновила Ванка, удова Јанка Зивгаревића из Велике Хоче.

Црква Свете Недеље

Црква Свете Недеље се налази на левој обали Врелског потока у западном делу насеља Обновљена је у XIX веку на темељима старе цркве, подигнуте пре ХП1 века и спаљена од Турака у XVII веку. Друго паљење доживела је у XVIII веку, а последњу рестаурацију после 1912. године.

Црква Свете Петке

Црква Свете Петке обновљена је у првој половини XX века На њеним темељима била је стара црква из ХП или ХШ века Слична је црквици Св. Недеље и налази се на потесу Петкопоља

Црква Светог Луке

До 1985. године ова црква била је у развалинама Црква се налази у централном делу села, у Вукадинској махали. Око

 

те цркве постоји старо хочанско гробље. По Предрагу Пајкићу црква има правоугаону основу и засведен полуобличаст свод. Пре доградње на њеним зидовимамогла су се видети два слоја фресака на основу којих се могло утврдити да је црква изграђена пре XIV века, док је доградња са другим живописом извршена крајем XVI века

На унутрашњим зидовима постојала су два угребана записа из XVIII века која је Љуба Стојановић унео у своје капитално дело "Записи и натписи", односно "Стари српски записи и натписи". Натпис на цркви Св. Луке у Великој Хочи гласи: "Зна ти се /когда дође еромонах исаија Девич /ки/ брати вино по Хочи", из кога се види да је виноградарство у XVIII веку било развијено у целом Подримљу и да је Хоча у то време имала присну везу са Девичом и Дечанима.

И ова црква је опљачкана и спаљена средином XIX века. Током 1985-1986. године црква је обновљена.

Црква Светог Арханђела

Развалине цркве Светог Арханђела леже на једном сеоском брежуљку с десне стране Врелског потока у близиниБардовца. Доградња ове цркве извршена је у XVI веку на темељима старе цркве из ХШ века. Бакарни дискос из те цркве са натписом из 1601. године сада је у цркви Светог Стефана

Црква СветогПетра

Остаци цркве Св. Петра леже на странама Петровог брега изнад Мијачиног дола. Црква је подигнута у XVI веку, а срушена, вероватно, у XVIII веку.

 

Црква Светог Илије

Црква Светог Илије лежи на самом улазу у село, с десне стране пута који води од Ораховца за Велику Хочу. Подиг- нута је у XIV веку, а срушена у XVIII веку. Око цркве је било имање од два хектара. После Другог светског рата део црквеног поседа је национализован.

Ктитор новоизграђене цркве Светог Илије је Љуба Чукарић, а металну ограду са украсним вратима поставио други градитељ - је Дамњан Мицић.

Безимена црква

На месту званом Други Рид изнад села, по предању, била је стара црква из XIII или XIV века, а срушена у XVIII веку. Један број старијих мештана зна локацију те цркве. Међутим, Хочани не пампте коме је била посвећена.

Црква Свете Пречисте Богородице

Остаци цркве Св. Пречисте Богородице леже поред садашњег Дома културе у Великој Хочи Становници Хоче верују да је та црква била најстарија у насљу и да су је Турци опљачкали, спалили и порушили у XVIII веку.                                                                                              jefimija.net

 

Kosovo i Metohija vec danima su bez pokrica mreze srpskih operatera

Gotovo 100 hiljada Srba iz Centralnog Kosova, Kosovskog Pomoravlja i Metohije već šesti dan je bez signala srpskih operatera mobilne telefonije.

Jedino stanovnici Štrpca i Osojana imaju signal 064 mobilne telefonije, pošto su, kako kaže direktor Pošte Ranđel Nojkić, radnici Telekoma najverovatnije spojili presečene kablove.

Ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić obratila se šefu UNMIK-a Lambertu Zanijeru sa zahtevom da zaustavi dalje delovanje nelegalnog regulatornog organa Kosova i Metohije u sektoru telekomunikacija, saopštilo je to Ministarstvo.

Uskrs na Kosmetu

U svim pravoslavnim crkvama na severu Kosova, svečanim liturgijima proslavljeno je uskrsenje Isusa Hrista. Oko crkve svetog Dimitrija u severnoj Kosovskoj Mitrovici i u manastiru Banjska, u ponoć su vernici ponovili želje da im ovaj i svi naredni praznici budu srećniji i radosniji i da slave u miru i blagostanju. U pratnji Kosovske policijske službe vernici su obišli i crkvu svetog Save u južnom delu Kosovske Mitrovice, gde su sveštenici služili uskršnju liturgiju, a u prostorije zapaljene crkve ostavili su uskršnja jaja.
Velika Hoca vekovima Velika Hoca centuries Великая Хоча века

On May 12th 1999 the village of Velika Hoca was bombed by NATO.
We still have no information on
possible damage to the monuments.


Velika Hoca

 


Residential building, beggining of 19th century

 


Wine cellar, beggining of 19th century

 


St. John's church, 14th century
vhocasvluka.jpg (5812 bytes)
St. Luke's church, 16th century
The village of Velika Hoca is situated south of the city of Orahovac. The village has been famous for its vinyards and fine wines since 12th century. In 1198 the Great Duke Stefan Nemanja donated the products of the whole region to the monastery of Chelandari (Mt. Athos), saying that he himself planted two vineyards. The Nemanja's heirs and other Serbian kings confirmed such a gift to Chelandari, developing the area, which in the medieval times became a strong commercial and cultural centre. Sources mention 12 churches in the village: St. Nicholas', St. John's, St. Stephan's - 14th century, Holy Sunday, St. Paraskeve , St. Anne's, St. Luke's and St. Peter's - 16th century, St Virgin's and St. Elias. The monumental wine cellar of the Decani monastery is in the centre of the village with huge wine barrels up to 5 metre high and 4 metres wide.

St. Nicholas' church, 14th century

St. Stephen's church, 14th century

 

Манастир св.Јован у Великој Хочи


  Манастир је постављен на узвисењу изнад села и представља архитектонски занимљиву грађевину. Са основом трижохонског облика манастир има квадратну припрату за сведену полуообличастим сводом. Фреске потичу из 14. i 16. века. Старији слој је само фрагматично очуван. Млађи животопис је настао у време Макарија Соколовића, између 1561. i 1577.године. Пажњу скрећу три веома вредне иконе које је сликао познати српски уметник Лонгин 1577.године.

  Село је 4 километра југоисточно од Ораховца. Некада је у село било 13 црква,а од тренутно сачуваних храмова најистакнутије место заузимају три,црква Св.Николе,Црква Св.Стефана И манастир Св.Јован

Members Area

Recent Photos

Recent Blog Entries

No recent entries

Recent Forum Posts

No recent posts

Recent Videos

480 views - 0 comments
562 views - 1 comment

Newest Members